Srbija ima krompir, ali ga uvozi iz EU

Uvoznici tamo kupuju upakovan krompir (vreće od 10 kilograma na paleti) za 4–6 centi po kilogramu (4,8–7,2 dinara). Industrijski krompir u EU može se kupiti i za samo dva centa i sasvim dobro izgleda, ali se ne preporučuje za jelo zbog visokog sadržaja skroba.

"Od jula prošle godine do ovih dana u Srbiju je uvezeno čak 18.179 tona krompira iz Austrije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske i Belgije. Samo u ovoj godini uvoz je dostigao 6.000 tona" kaže za Politiku Ratko Vukićević, predsednik Upravnog odbora "Plodova Srbije".

On navodi da je ova poslovna asocijacija zatražila od Ministarstva trgovine da se naše tržište zaštiti od uvoza jeftinog voća i povrća jer to, kao i u slučaju mleka i mesa, nisu proizvodne već dampinške cene.

"Naši proizvođači nisu spremni da se suoče sa takvom konkurencijom. Međutim, nikad nismo tražili da se zabrani uvoz, već ističemo legitimno pravo svake države da zaštiti svoju proizvodnju od dampinških cena. Samo, mi nismo te sreće. Pokušajmo da izvezemo krompir u Hrvatsku po jedan cent, oni bi odmah stavili prepreku. A kod nas može kako ko hoće", navodi on.

Čitavo evropsko tržište se zaljuljalo zbog zategnutih odnosa EU i Rusije, i otuda pad cena. I pored zvanične zabrane, krompir iz EU obilaznim putevima stiže u RF, i tako se kvari posao srpskim izvoznicima. "Obilazak ide preko posrednika i papira iz Belorusije, Bosne, čak i Švajcarske. I moje preduzeće je imalo upite proizvođača iz EU da radi to isto. Ali, nisam prihvatio. Ne želim da kršim propise i da me neko etiketira, iako sam mogao dobro da zaradim. Tako su Mađari svoju jabuku pakovali sa srpskim etiketama i izvozili u Rusiju", priča Vukićević, vlasnik preduzeća "Agromobil" u Guči, koje je jedno od najvećih proizvođača i izvoznika krompira u nas.

On smatra da je prošlog leta na 45.000 hektara krompirišta u Srbiji ukupan rod bio 800.000 tona, što je dovoljno za domaću potrošnju koja se kreće oko 500.000 tona, pa 300.000 preostaje za industrijsku preradu i izvoz. Na našem tržištu "Agromobil" prodaje merkantilni krompir prve klase za 25 dinara, dok su sitniji proizvođači ostavljeni na milost švercerima. Nedavno, "Agromobil" je od kupaca iz Rusije tražio 20 centi, ali posao nije sklopljen jer su oni nudili 16, mada Vukićević priznaje da ni to nije tako loša cena.

Vukićević navodi da je odbio i ponudu da otpočne proizvodnju semenskog krompira za rusko tržište, iako bi jedan od ugovarača bila i poznata multinacionalna kompanija "Pepsi ko". Jer, naglašava, nije siguran da će dobiti neophodna dokumenta od svoje države, "pošto da današnjeg dana nije dobio ni sve papire za seme proizvedeno 2012. godine, iako je već davno uništeno ili dato za stočnu hranu".

"Očekivao sam da neko iz ministarstva kaže da je ono sa semenom bio ružan san, ali ništa od toga. Meni je pomogla vlada Holandije ali od svoje države ne mogu da dobijem papire koje sam platio unapred. Okupio sam 70 proizvođača iz šest opština, izvozimo, nikome nismo dužni i svi su mi radnici prijavljeni, ali strah me je za sve nas, jer ovo što radimo u našoj državi vodi direktno u propast. Od stranaca dobijamo robu bez garancija, a moja država me prinuđava da pokažem bankarsku garanciju da ću platiti carinu koje inače na krompiru nema. Taj papir moram da odnesem u Beograd lično, u Upravu carina, da bi oni stavili pečat i broj. Sve u eri kompjutera", kaže Ratko Vukićević.